Kad bi Čovek mogao da vidi sebe

Kad bi Čovek mogao da vidi sebe


Sergeju Jefimovichu Atanskom







... u zabačenoj svesti svoga lica

u prizorima koji se ne mogu sakriti

kako se oseća da jeste

kako pretpostavlja da je nemoguće...



u slici onoga gde se očima ne dopire

gde je nemoguće označiti reč

istražiti melodiju pamćenja

zauzeti momenat otkrovenja



i

biti

SAM

načinom koji nije zabeležen

niti se može naslutiti

samoćom.





II.



"Ko će me

poslušati...

razumeti šta sam kazivao...

primećivati me u slobodi...

doticati u strahu od tajne sumnje...

mirisati u vazduhu likom na jutarnji prizor neba

i ne verovati u zebnje da upravljam ma čime

do željom da postojim kako sve može biti moguće?



Ko će me

raspoznati

u

Nemilosrdno Obožavajućem

Sebstvu

kojim

Nemilosrdno

Obožawam

Se?



Ko će i ostati u sebi.

Nestati za susrete.

Osetiti u tome

svu suvišnost dokaza...



Ko ce ukrasti reči

koje ne razume

da bi bio Bolji

pre Mene

Savršeniji

u društvima

koja se tiho okupljaju da slave

Nedoraslu Spokojnost?



Ko će se pridružiti

u drewnim iskopavanjima Swetlosti

s njenog praga

pokupljenih

Zvukova Skrckanih Ogledala?



Ko će Hteti

Razumevati

Uživajući

Razumevanjem

nepoznatih vidjenja

istog jezika?"





III.





Gde ćemo se

nedodirujući se

pronalaziti

maštajući Strahotne Osmehe

kako nam prelivaju tela,

oslobadjaju od Misli,

nepregledni predeli prvog trenutka stvaranja?



Gde ćemo se Okupljati


zauvek zarečeni da ne sudimo

da ne kudimo

da ne bludimo

da ne ljutimo

zaostale neuništive reči održanja

ovog tela

ovih ruku

ovog sećanja?



Gde ćemo

Postojati?

Osluškivati zajedno

božanske dubine

potpune tuge

završene svesti

bez ijednog znaka

Onemogućenja

tog trena?

Možemo li se


PRISLONITI

jedni uz druge

tek nekom misli

prožeti

radi

ovog Chudda,

radi Ničega posebnog?



IV.



Prijatelji



možda

"nacija"

nevidljivih?

možda

"Guwno"

Univerzuma?

možda

"partija"

Tragalaca

za nekom prelepo smešnom šalom

koja nas sve oslobadja straha

sve oslobadja rešenja

sve oslobadja spasa

sve oslobadja

svega?



V.



Kada bi Čovek mogao da Vidi Sebe

ne bi imao sliku koja na nešto liči

ne bi imao glas da ga oseća zvukom

ne bi imao svest da tumači

ni mesto da skonači.



Kada bi Čovek mogao da Vidi Sebe

izgorelo bi svako osećanje

raskidalo bi se svemu vera

(kojom spaja)

ništa ne bi imalo da stane

nikome da se dopadne

nigde da spozna



Kada bi Čovek mogao da Vidi Sebe

ono što bi nastavilo da živi

ono što bi smatrali njime

ono što je zvao Čovekom

ono što god bilo

Kako bi se zvalo?




Herman Leon

M. I. L. K.

16.12.3200g.n.e.

u transsibirskoj železnici

P.S. pjesma je napisana na ruskom takodje i tako je poklonjena gore navedenom Prijatelju.