>R<
[ Hristuj se Srbijo ]
...sam morao da pišem, -
reče ton sam sebi.
Na Nebu Ewo nema
ni povetarca već
da se ne setih
drevne
postojbine
iz koje sebe
ovom svetu dopustih.
Bol
sveprožimajuća
V e ć a!
to razdraba od kostiju
Herm-mag-matično Zdanje
Saurus Nilokita
što se većma
mojim telom zove,
u meni imenom nosi
izigrava kad tone
Mene Meni Prkosi
Menemnom
Pragenneze ÂΩ !
Nevidljiva slova su ti ljudi
od Dna Swemira
do Vrha Neba,
Providni Promešetari
Swečanosti Življenja
u Hristujskom Uverenju
Wolje Mu.
... i tako...
šta ja usudim se
napisanjem staviti
uveren da je vredno
zbora žiwota swim?
Nema. Meni Nema
ni razloga za to.
Eno
TROJICA čačkaju
zbunjene zube poviše orakla od moje kičme,
ledja,
stravične vivisekcije izgrbljenog Čoveka!
Nadrealizmom tope se
njihova lica
iznad čeljusti Gra’ala od mog tela,
Raščerečenih dendrita
vrhova Himalaja
u pupku Sveta.
Шкргутом Козакстичких Есенцијандрома
bi se zvao jezik
Poslednjeg Šarostvara
što se jezikom S a h a r an g e l a
nalažahu međ Arhesrbima
s ljudima od Postanka Sveta.
De,
Приповједач См
od drewna Ždrala
Kriwograni Drwo-Zmaj
od samog postanka
početak početka
i nigde nigde kraj.
I
U Swemiru
imao sam
umesto problema
dilemu
da'l postojim
il' nastajem tek.
Jer
čudnih stvari ima na pretek
i ne zna se
stwarno stwarno
ne zna se
čemu tol'ka zbrka
u hvatanju smisla
jadna navika ljudskog roda
i z b e z u m lj e n o
svima ista.
Zar sramno je sram poznavati?
I otkud tolke siline beg?
Ceo Owaj Nered
potiče od neuništivog stida
golotinjom istine
ispred taštine.
Kakvog je Imena
ljudski Rod
smeran
padom u tu kriwinu
izmedju dve smrti?
Toliko Bolesti
produkovati
zbog stida?
Toliko Laži
konstruisati
zbog stida?
Toliko se
Namnožiti
samo da se stid
ne vidi
ne nadje
ne dokaže
Da samo Swi
ne znamo sve!
Bože,
kol'ka apatija
žuborenjem besnog znoja
vaskolikog bogoličja
ovih ljudi
ovih bića!
Zar mi
Српским Говоримо?
Zar se na srpskom
lagati može?
Ja
ne želim U
jedan
Narod.
Ni jedan
za mene
ne postoji ceo.
Možda će se otkriti tek
da se i na ovom jeziku
Bog Ožiweo.
A onda
toliko je sveštenika
fantastične moći
zapelo da sudi
ko su ljudi?!
II
Čoveku je Čovek
zabranio swe.
Христуј Се Србијо...доста си чекала.
Христуј се Србијо...доста лелекања!
Putuje ko mora
da pronadje put
u koji nije verovao
da njime se odputava!
Putuje kad odlazi
Šeta kad dolazi.
Putuje da Besmisao posadi tamo
gde nije stid kopati nije stid žnjeti.
Putuje Misterijom
izdržavanja žiwljenja
bez znakova i objašnjenja,
putuje svuda svakim trenom
iznenadjenja!
Христуј се Србијо!
зар је теби нешто немогуће?
Христуј се Србијо
да сви будемо код куће.
I dvonogi se Mesec
u stenju
naglo sakrio!
Iznenadio me
šaputanjem
koje cvili oko plotova
pošumljenih sela i
pokopanih gradova.
Svuda se izmilelo
obeshrabreno čudaštvo
zaturenih civilizacija
mog naroda –
каже
Kao da je
niotkud prošao kroz sebe
posvedočio da postoje i oni
људи
koji će nam reći
da je naša
međusobna samoća
dostigla vrhunac
bezličnih susretanja
medju nama
Христуј се Србијо – да нас буде триста милиона
Христуј се Србијо – да се чује Васиона!
...odnekud...
nagomilana tišina
orušila se o prašinaste zgrade
izazivajući jasan procep
umonašenog noćnog neba.
Nekad su ulice
srećne
volele da posluže
i za parade!
Mogao si
bez dileme
da spavaš u sred parka
ili na plaži...
Mogao si da
jasno razaznaješ
zaljubljenu samoću grada...
A danas
sam sumnjiv i samom sebi.
Polovina moje odeće
uskoro će biti uniforma.
Paziće na moje ponašanje
da drugi ne polude
od mog postojanja.
Segmenti se učetvorostručuju
dok se medjusobno
mrzimo
što
ništa wredno
ništa
jedni drugima
ne mislimo.
Apatija Predaka
kao aleja heroja
na Novom Groblju.
Nema Panteona da poželim sebi unuka.
Nema Sadružja i Dogovora
nema knjiga i mitskih dvorova
u zapuštenim šumama
ispod deponija korova.
Nema od Radošta
čudjenja
mirisnoj zori
i bistroj oluji.
Nema Pouzdanog
Govora
u iskrenim rečima.
Nema Nema
Drewnih zvukova
u patini oltara.
Христуј се Србијо – У Име Оца и Сина
Христуј се Србијо да Царује Истина!
III
Moja Večnost nema cenu.
Čuvao sam Vatru Vatrom omamljenu.
Osudjen da zabridim
ako uočim Prometeja
il' zaćutim
ako toga više nikom ne treba.
Podučavan sam
Bićima od Glasova.
o r e o l i m a se množe!
na posebnim mestima
kojih je sve manje
i redje
widjam se
sa људима
od pre ljudi.
Kako nestahu tako?!
Tek tako?!
Nestahu.
Da otvorim svoje "dijamantske oči"
trebaće mi polovina
svih zaboravljenih
besmrtnosti
koje su se
vukle u vekovima
po razbacanim Carstvima
koja su ovuda
onanisala
svoju mudrost
čerečenjem našega Razdušja!
Da njima pogledam
i unutra i spolja
i kroz
njih
zaboravim da bih želeo
da sam želeo, da sam ikada gledao
ono što nisam hteo da vidim.
Da njima Wedim
umesto da mislim
ili osećam
da postojim.
I kad
budu rekli
da sam umro
i ja,
te će vam oči ostaviti
balsamovana nada
koja mi je nekad
pripadala
kao beskonačja
trenutak.
Brinula umesto mene
da meni
svrhe ima
smisao moga znanja.
IV
Ljudi uz koje sam učio da
svojim ponašanjem poštujem
људе
vremenom su se
odlučili da me
na raznolike načine
oteraju od sebe
ukazujući da u meni
ima više mene
nego što je
njima dopušteno
da imaju sebi sebe.
И њих сам имао обичај
звати пријатељима.
Da sam to znao ranije
osudio bih sebe na neko
kreativno monaštvo
i ne bih ni pokušao
da razumem
da nisu u pravu.
Ali
nisu mi samo
to učinili.
Wrlo su mi Wrlinu
Wrludali
mećući u moja usta
reči koje moj jezik ne podnosi.
I onda sam
saznao
da su
vežbali kad ja to ne widim
da budu ono nešto što im treba
da budu jači,
da sijaju blistavije
da odašilju stravu i trepet
i da su
nepobedivi.
Kušali su me Sačekušama
kidišući na ono moje pravo
da Smem da Se Smejem
svojim glupostima
i greškama,
da smem
da se stidim
svojim strahom
i da smem
da postojim
tako lako.
I stwarno se više ne sećam
u kolikim se jamama
nalaze danas
i tek će se nalaziti
ubedjeni bedom
da je moja Wera
pogrešna
baš zato
Zato Baš
što je Žiwot Svakog Bića
Ime Moga Boga.
V
Христуј Се Србијо
ДОСТА САМ ЧЕКАО!
Убијаш се вагањем сужања
И Почетак би опет Почео
да нам није нас.
Намножених Легенди уместо Истина.
Неизговорљивих Речи од Срама
и уместо Светог Вида
Богом постаје силуета Завида!
И када ћеш
у нама
проговорити
језиком којим се знамо
пред собом?!
Која те је реч
закашљала
запела у грлу
која те је Реч
омамила
и укочила
у дисању
галаме и вике?
Која те реч
у нама сахрањује
Да не чујемо једни друге
нит не знамо
повезати,
нити се
од Раса Расумемо,
нити се од Воље
Волимо!
Христуј се Србијо пре него нестане Света!
Христуј се Србијо Довека!
M.I.L.K.
Herman Leon
почетак јула 2006, Београд.
